Cvetko ima skoro 90 godina, a radi od jutra do mraka: Sve što proizvede odmah proda, naručuju i za narednu godinu

Na samom ulazu u Knjaževac, u dolini Timoka, nalazi se poljoprivredno gazdinstvo dugogodišnjeg povrtara Cvetko Filipović.

Za sebe kaže da je rođen tamo gde ima najviše toplih leja - u selu Držanovac kraj Prokuplje, a plasteničkom proizvodnjom povrća u Knjaževcu bavi se još od 1983. godine.

Iako je na pragu devete decenije, zajedno sa suprugom Zoricom ne odustaje od uzgoja paprike, paradajza i krastavca u zaštićenom prostoru. Pored proizvodnje i prodaje rasada, sveže plodove redovno plasiraju i na obližnju pijacu.

- Sve radimo sami, a obaveze oko proizvodnje su velike. U početku smo uzimali rasad od mojih iz Držanovca, međutim, sada sve proizvodimo sami - kaže Filipović za Agroklub.

Kasnija setva ove godine

Setvu paradajza i paprike ove godine obavio je 28. februara, dok je krastavac posejan nešto kasnije.

- Nekad sam pokušavao da sejem i krajem novembra, decembra, pa čak i tokom januara. Ipak, ove godine sam odlučio da setvu obavim kasnije - ističe on, dodajući da se rasađivanje na stalno mesto obavlja sredinom aprila.

Izazovi u proizvodnji

Sa štetočinama i bolestima nije imao problema sve do prošle godine, kada su papriku napale biljne vaši, a plodove paradajza trulež.

- Izbegavam da koristim hemijske preparate, pa nisam siguran da li se trulež pojavila zbog bolesti ili nekog drugog razloga. Trudim se da biljke redovno prihranjujem - objašnjava ovaj vremešni povrtar.

U svim plastenicima instaliran je sistem za navodnjavanje „kap po kap“, preko kog biljke redovno dobijaju vodu i mineralne materije. Osim prihrane azotom, koji je jedan od ključnih elemenata, Filipović vodi računa da biljke od formiranja plodova redovno prihranjuje kalijumom i kalcijumom, kako bi plodovi bili čvrsti, kvalitetni i otporniji na stresne uslove. Ne zaboravlja ni fosforna đubriva, naročito u periodu rasađivanja, jer ona pomažu razvoju snažnog korenovog sistema preko kojeg biljke usvajaju vodu i hranljive materije. Ipak, izazovi su neizbežni.

- Prošle godine imali smo problem sa krastavcem jer su se grejači pokvarili. Supruga je htela da baci biljke, ali su se one vremenom oporavile i nastavile normalan rast i razvoj - priseća se on.

Berba traje do jeseni

Posebnu pažnju posvećuje pravilnom balansu vode i kalijuma kod krastavca, kako bi se izbegla gorčina plodova.

- Krastavac beremo sve do jeseni, a slično je i sa paradajz

- To nam daje podstrek da ne odustajemo, iako smo u poznim godinama - ističe ona.

Na kraju, Filipović zaključuje da je posao zahtevan i da biljke traže svakodnevnu negu i posvećenost. Ipak, ni godine ni obaveze ih ne sprečavaju da rade ono što vole, jer kada su mušterije zadovoljne, volja je, kako kaže, dvostruko veća

Trenutno vlada velika potražnja za kvalitetnim rasadom, a Filipovići već dve nedelje prodaju paradajz, papriku i krastavac na gradskoj pijaci u Knjaževcu po ceni od 80 dinara po komadu.

-Do nedavno je bilo hladno pa nije bilo interesovanja, ali sada se situacija menja iz dana u dan. Stalne mušterije dolaze čak i kod nas kući - kaže njegova supruga Zorica.

Dodaje da možda ne bi proizvodili ovoliko da nema vernih kupaca koji već na kraju sezone naručuju rasad za narednu godinu.

Bonus video:

(Espreso / Agroklub / Prenela: A.C)